Akvaplaning može nastati iznenada, čak i vozaču koji je pažljiv i iskusan. Kada pneumatik više ne uspeva da potisne vodu ispod sebe, automobil nakratko gubi siguran kontakt sa asfaltom. Razumevanje uzroka i pravilna prevencija važni su za bezbednost na mokrom putu, naročito tokom jakih pljuskova i na deonicama na kojima se voda zadržava.
Šta je akvaplaning i kako nastaje?
Akvaplaning je pojava pri kojoj se između gazećeg sloja pneumatika i kolovoza formira sloj vode. Kanali na gumi pokušavaju da tu vodu odvedu u stranu, ali kada je ima više nego što pneumatik može da izbaci, točak počinje da „klizi” preko vodenog filma.
Tada pneumatik delimično ili potpuno gubi direktan kontakt sa asfaltom. Zbog toga se smanjuju mogućnost upravljanja, efikasnost kočenja i prenos pogonske sile na podlogu. Automobil ne mora odmah promeniti pravac, ali njegove reakcije mogu postati slabe i nepredvidive.
Koji faktori povećavaju rizik od akvaplaninga?
Ne postoji jedna univerzalna brzina pri kojoj nastaje akvaplaning na putu. Rizik je rezultat više faktora koji deluju istovremeno:
- Brzina kretanja: što se vozilo brže kreće, pneumatik ima manje vremena da istisne vodu.
- Količina vode: duboke bare i kolotrazi puni vode opasniji su od ravnomerno vlažnog asfalta.
- Dubina i stanje šare: istrošeni, oštećeni ili neravnomerno potrošeni pneumatici teže odvode vodu.
- Pritisak u pneumaticima: odstupanje od vrednosti koju propisuje proizvođač vozila može nepovoljno promeniti oblik kontaktne površine.
- Put: nagib, oštećenja, glatka podloga, loša drenaža i kolotrazi utiču na zadržavanje vode.
Zašto je dubina šare pneumatika toliko važna?
Glavni kanali i sitniji žlebovi na gazećem sloju imaju zadatak da prime vodu i usmere je izvan kontaktne površine. Kako se šara troši, prostor za odvođenje vode postaje manji, pa raste verovatnoća proklizavanja na vodi.
Zakonski minimum dubine šare predstavlja donju granicu tehničke ispravnosti, dok je bezbednosna preporuka da se stanje guma procenjuje ranije i u skladu sa sezonom, načinom vožnje i stvarnim performansama. Pneumatik zato može biti zakonski ispravan, a ipak imati primetno slabije prijanjanje i duži zaustavni put na mokrom kolovozu. Redovna provera stanja automobilskih guma važnija je od čekanja da šara dođe do same granice.
Kako prepoznati akvaplaning tokom vožnje?
Vozač može osetiti da automobil „pluta”, da upravljač privremeno pruža manje povratnih informacija ili da vozilo slabije reaguje na promenu pravca. Moguć je kratkotrajan gubitak prijanjanja, a kod pogonskih točkova i promena broja obrtaja motora. Simptomi zavise od toga koji točkovi su zahvaćeni i koliko vode ima na putu.
Šta uraditi kada automobil počne da klizi po vodi?
- Ostanite smireni i usmerite pogled tamo kuda želite da se vozilo kreće.
- Izbegavajte nagle pokrete upravljačem, jer točkovi mogu naglo promeniti pravac kada ponovo uhvate podlogu.
- Postepeno popustite papučicu gasa kako bi se brzina smanjivala mirno.
- Izbegavajte naglo kočenje, osim kada je ono neophodno zbog neposredne opasnosti.
- Držite upravljač stabilno i omogućite pneumaticima da ponovo uspostave prijanjanje.
Ovi koraci nisu garancija da će nezgoda biti izbegnuta. Ispravna reakcija uvek zavisi od brzine, puta, saobraćaja i ponašanja vozila, pa je prevencija najvažnija.
Kako smanjiti rizik od akvaplaninga?
Tokom vožnje po kiši smanjite brzinu prema uslovima, povećajte rastojanje i izbegavajte duboke bare ili kolotrage ispunjene vodom kada to možete učiniti bezbedno. Redovno proveravajte dubinu šare i pritisak dok su gume hladne, prema uputstvu proizvođača vozila.
Istrošene, oštećene ili stare pneumatike zamenite pravovremeno. Stručni pregled i vulkanizerske usluge mogu pomoći da se uoče oštećenja, nepravilno trošenje i drugi znaci da guma više nije dobar izbor za bezbednu vožnju po kiši.
Kako Adam Auto Servis može pomoći?
U Adam Auto Servisu možete proveriti opšte stanje pneumatika, istrošenost i dubinu šare, dobiti stručnu preporuku i po potrebi zameniti pneumatike. Ako se uoči neravnomerno trošenje, vučenje vozila ili volan koji ne stoji pravo, proverava se da li postoje indikacije za geometriju trapa.
Geometrija trapa ne uklanja vodu ispod točkova i ne sprečava direktno akvaplaning, ali može biti važna za otkrivanje i rešavanje uzroka nepravilnog trošenja guma.
Bezbednost počinje tamo gde automobil dodiruje put. Proverite stanje svojih pneumatika u Adam Auto Servisu i spremno dočekajte kišne dane.
Često postavljana pitanja o akvaplaningu
Šta je akvaplaning?
Akvaplaning je gubitak direktnog kontakta pneumatika sa asfaltom kada se između njih formira sloj vode. Tada vozilo može slabije reagovati na upravljanje, kočenje i ubrzavanje sve dok pneumatici ponovo ne uspostave prijanjanje.
Pri kojoj brzini može nastati akvaplaning?
Ne postoji jedna brzina koja važi u svim situacijama. Akvaplaning zavisi od količine vode, brzine, dubine i konstrukcije šare, pritiska u pneumaticima, opterećenja vozila i stanja puta. Zato brzinu treba prilagoditi konkretnim uslovima.
Da li novi pneumatici mogu doživeti akvaplaning?
Da. Nova i kvalitetna guma obično bolje odvodi vodu, ali ne može ukloniti rizik u svakoj situaciji. Velika brzina, duboka voda, neodgovarajući pritisak ili loša drenaža puta mogu izazvati akvaplaning i sa novim pneumaticima.
Šta uraditi kada automobil počne da klizi po vodi?
Ostanite smireni, stabilno držite upravljač, izbegavajte naglo skretanje i postepeno popustite gas. Ne kočite naglo osim ako neposredna opasnost to zahteva. Sačekajte da pneumatici ponovo uspostave kontakt sa podlogom i prilagodite reakciju okolnostima.
Da li dubina šare utiče na akvaplaning?
Da. Dublji i očuvani kanali mogu prihvatiti i odvesti više vode iz kontaktne površine. Kako se šara troši, ta sposobnost slabi. Ipak, dubina šare je samo jedan faktor; važni su i brzina, pritisak, količina vode i stanje puta.
